Stav o ekonomskom rastu (Serbian)

S obzirom da:

1) Ekonomski rast, po definiciji u ekonomskoj literaturi, jeste porast u produkciji i potrošnji dobara i usluga;

2) Ekonomski rast postoji kada postoji i porast broja stanovnika i potrošnje per capita;

3) Globalna privreda raste kao jedinstvena celina izgrađena od poljoprivrednog, proizvodnog, uslužnog  i ekstraktivnog sektora, koji koriste fizičke inpute i stvaraju otpadne materije;

4) Ekonomski rast se često prikazuje kao porast stvarnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i stvarnog bruto nacionalnog proizvoda (BNP);

5) Ekonomski rast do sada jeste bio primarni i dugogodišnji cilj mnogih društvenih zajednica i većine vlada;

6) Na osnovu zvaničnih fizičkih i ekoloških principa granice ekonomskog rasta postoje;

7) Sve je više dokaza da globalni ekonomski rast ima negativne efekte na dugoročno ekološko i ekonomsko blagostanje.

Zauzimamo stav da:

1) Postoji osnovan sukob između ekonomskog rasta i zaštite životne sredine (na primer, konzervacije biodiverziteta, čistog vazduha i vode, stabilnosti atmosfere);

2) Postoji osnovan sukob između ekonomskog rasta i ekoloških usluga na kojima se zasniva ljudska ekonomija (na pirimer: polinacija, procesi razgradnje, regulacija klime);

3) Tehnološki napredak ima mnoge pozitivne i negativne ekološke i ekonomske efekte i ne može se očekivati da će on rešiti sukobe između ekonomskog rasta i dugoročnog ekološkog i ekonomskog bogatstva;

4) Ekonomski rast, meren porastom BDP-a, je postao opasan i zastareo cilj posebno za bogate zemlje, gde je široko zastupljen visok ekološki standard;

5) Ekonomija stabilnog stanja (to je ona ekonomija koja ima relativno stabilne porast broja stanovnika i potrošnju per capita, uz blage fluktuacije) je održiva alternativa rastuće ekonomije i postala je primereniji cilj u velikim, bogatim ekonomijama;

6) Dugoročna održivost ekonomije stabilnog stanja zahteva da njen obim bude dovoljno mali da bi se izbeglo opterećenje već umanjenih ekoloških i ekonomskih kapaciteta u slučaju očekivanih ili neočekivanih nestašica, na primer usled suše ili nestašice energenata;

7) Ekonomija stabilnog stanja ne isključuje ekonomski razvoj, koji je dinamičan, kvalitativni proces u kom su ostvarive tehnološke inovacije i razvoj relativnog značaja ekonomskog sektora;

8) Po utvrđivanju ekonomije stabilnog stanja bilo bi preporučljivo da bogatije zemlje podstaknu druge zemlje da im cilj, umesto ekonomskog rasta, bude ekonomija stabilnog stanja, počevši od zemalja koje trenutno imaju visok nivo potrošnje per capita;

9) Za mnoge siromašne zemlje povećanje potrošnje po glavi stanovnika (ili alternativno pravičnija raspodela materijalnih sredstava) ostaje primereniji cilj.

Pristupi